Узбуњивач је искључиво физичко лице. Правна лица не могу бити узбуњивачи. 

Узбуњивач не мора бити стално запослен код послодавца код ког врши узбуњивање. Закон наводи да узбуњивач може бити радно ангажован, што подразумева све врсте ангажовања – стални радни однос, радни однос на одређено време, повремене послове, волонтерски рад, обављање функције. 

Узбуњивачи могу бити и кандидати за запослење (особе које су током конкурса за посао приметиле неке неправилности и пријавиле их) и особе које користе услуге државних и других органа, носилаца јавних овлашћења или јавних служби. Такође, узбуњивачи могу бити особе које имају пословну сарадњу са неком државном или приватном фирмом или имају право власништва на неком привредном друштву (сувласници, акционари).

Узбуњивач има право на заштиту ако испуњава три услова:

1. узбуњивач мора да изврши узбуњивање код послодавца или овлашћеног органа (јавно тужилаштво, полиција, инспекција, Агенција за спречавање корупције, Заштитник грађана...) или да узбуни јавност на начин прописан Законом. Узбуњивач може да изабере на који ће начин извршити узбуњивање, с тим да код узбуњивања јавности важе посебна правила. Да би се јавност узбунила пре него што се изврши узбуњивање преко послодавца или овлашћеног органа потребно је да постоји непосредна опасност по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, опасност од настанка штете великих размера односно да постоји опасност да би докази могли бити уништени;
2. узбуњивач мора да открије информацију у року од једне године од дана сазнања за извршену радњу због које врши узбуњивање (субјективни рок), а најкасније у року од десет година од дана извршења те радње (објективни рок);
3. информација коју узбуњивач открива мора у тренутку узбуњивања да буде таква да у њену истинитост може да поверује особа са просечним знањем и искуством као и узбуњивач. Ако се таква информација после поступања надлежних органа испостави као неистинита, узбуњивач не сноси негативне последице и не одговара за злоупотребу.

Анонимно узбуњивање је дозвољено и надлежни органи имају обавезу да поступе и по анонимним пријавама. 

Лице које је код послодавца овлашћено за пријем информације дужно је да штити податке о личности узбуњивача, односно податке на основу којих се може открити идентитет узбуњивача, осим ако се узбуњивач не сагласи са откривањем тих података, a у складу са Законом о заштити података о личности (“Службени гласник Републике Србије“ број: 87/2018).

Додатно, и свако друго лице које сазна ове податке дужно је да штити те податке.

Лице овлашћено за пријем информације дужно је да приликом пријема информације, обавести узбуњивача да његов идентитет може бити откривен надлежном органу, ако без откривања идентитета узбуњивача не би било могуће поступање тог органа, као и да га обавести о мерама заштите учесника у кривичном поступку.

Ако је у току поступка неопходно да се открије идентитет узбуњивача, лице овлашћено за пријем информације дужно је да о томе, пре откривања идентитета, обавести узбуњивача.

Лични подаци узбуњивача не смеју се саопштити лицу на које се указује узбуњивањем, ако посебним законом није другачије прописано, нпр. у кривичном поступку.

Узбуњивач може пријавити било које кршење прописа. 

Довољно је да узбуњивач открије информацију која је у тренутку узбуњивања таква да у њену истинитост може да поверује особа са просечним знањем и искуством као и узбуњивач. Овим је омогућено да се истражује оно што узбуњивач пријави а не да се истражују мотиви узбуњивача да пријави неку незаконитост.

Узбуњивач не одговара за истинитост информације. Ако се откривена информација после поступања надлежних органа испостави као неистинита, узбуњивач не сноси негативне последице и не одговара за злоупотребу.

Узбуњивачи имају право на судску заштиту ако трпе штетне последице због узбуњивања. Законом 

Сваки послодавац има обавезу да штити запослене који пријаве неку злоупотребу. Кршење те обавезе носи прекршајне казне.

Друга заштита, од стране неког органа, као што су тужилаштво или Агенција за спречавање корупције, није прописана Законом.

Право на заштиту имају и лица која нису узбуњивачи: 

1. повезано лице – ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због повезаности са узбуњивачем (ово се посебно односи на чланове породице или колеге које узбуњивачу помажу да изврши узбуњивање)
2. лице за које се погрешно сматра да је узбуњивач – ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња јер је лице које је предузело штетну радњу погрешно сматрало да је то лице узбуњивач, односно повезано лице 
3. лице које врши службену дужност – ако је у вршењу службене дужности доставило информацију има право на заштиту као узбуњивач ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због достављања те информације 
4. лице које тражи податке у вези са информацијом – ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због тражења тих података.

Под злоупотребом узбуњивања подразумева се поступање оног лица које достави информацију за коју зна да је неистинита или у замену за информацију тражи противправну корист.

Таква особа нема право на судску заштиту.

Узбуњивачи нису a priori заштићени од дисциплинске, парничне или кривичне одговорности. Међутим, ако учине вероватним да је дисциплински или други поступак одмазда због учињеног узбуњивања, узбуњивачи имају право на судску заштиту.