Унутрашње узбуњивање је откривање информације лицу које је послодавац овластио за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем. Ово лице је дужно да реагује одмах по добијању информације без одлагања, а најкасније 15 дана од пријема информације. Такође, овлашћено лице је дужно, као и сва лица која дођу у додир са подацима о личности узбуњивача, да те податке штити. Ово лице је дужно да узбуњивачу пружи све информације о току поступка и увид у сву документацију везану за узбуњивање.

Писмено достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем може се учинити непосредном предајом писмена о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем, обичном или препорученом пошиљком, као и електронском поштом, у складу са законом, уколико постоје техничке могућности.

Усмено достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем врши се усмено на записник.

У складу са Законом, послодавац је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, носилац јавних овлашћења или јавна служба, правно лице (без обзира на власничку структуру) или предузетник који радно ангажује једно или више лица.

Сваки послодавац независно од броја запослених, дужан је: 

• да свим радно ангажованим лицима достави писмено обавештење о правима из Закона о заштити узбуњивача 
• да одреди лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем 
• да у, оквиру својих овлашћења, предузме мере ради отклањања утврђених неправилности у вези са узбуњивањем 
• да, у оквиру својих овлашћења, заштити узбуњивача од одмазде, као и да предузме неопходне мере ради обустављања одмазде и отклањања њених последица 
• да не предузима никакве радње да би открио идентитет узбуњивача који је послао анонимну информацију 
• уколико би поступак надлежних органа захтевао откривање идентитета узбуњивача као начина да се информација испита, послодавац је дужан да о тој могућности претходно обавести узбуњивача

Поред обавеза које има сваки послодавац независно од броја запослених, послодавац који има више од десет запослених дужан је још и да правилником (општи акт) уреди поступак унутрашњег узбуњивања. Послодавац је дужан да на видном месту, доступном сваком радно ангажованом лицу, као и на интернет страници послодавца (ако постоје техничке могућности) истакне општи акт. Одредбе правилника о поступку унутрашњег узбуњивања морају бити у складу са Законом о заштити узбуњивача и подзаконским актом министра надлежног за послове правосуђа (Правилник о унутрашњем узбуњивању, Службени гласник Републике Србије, бр. 49/2015 и 44/2018, доступан на

https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2015/49/1/reg)  

којим се ближе уређује начин унутрашњег узбуњивања, начин одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и друга питања од значаја за унутрашње узбуњивање код послодавца који има више од десет запослених. Одредбе правилника послодавца које нису у складу са Законом о заштити узбуњивача и прописима донетим на основу закона, ништаве су.

Поступак унутрашњег узбуњивања започиње достављањем информације послодавцу или лицу које је послодавац овластио за пријем и вођење поступка у вези са узбуњивањем. Од тог момента тече рок који по Закону послодавац има да реагује. 

Послодавац је дужан да поступи по информацији без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема информације. Послодавац је дужан да обавести узбуњивача о исходу поступка у року од 15 дана од дана окончања поступка унутрашњег узбуњивања. Послодавац је дужан да, на захтев узбуњивача, пружи обавештења узбуњивачу о току и радњама предузетим у поступку, као и да омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку. 

Послодавац је дужан да у оквиру својих овлашћења предузме мере ради отклањања утврђених неправилности.

Спољашње узбуњивање је откривање информације овлашћеном органу изван послодавца, а то може бити јавно тужилаштво, надлежна инспекција, Повереник за информације од јавног значаја, Агенција за спречавање корупције или неки други орган. 

Овлашћени орган је орган Републике Србије (нпр. Народна скупштина, Влада РС, Председник РС, Уставни суд, министарства, инспекције, Агенција за спречавање корупције, Повереник за информације од јавног значаја, бројне републичке агенције, заводи, дирекције, фондови...), територијалне аутономије (Скупштина АП Војводине, Влада АП Војводине, покрајински секретаријати, покрајински фондови...), јединице локалне самоуправе – општине, градови и Град Београд (скупштина општине/града, председник општине/градоначелник, заводи, фондови, установе и јавна предузећа чији је оснивач локална самоуправа... ) или носилац јавних овлашћења (адвокатска комора, коморе у области здравства...) надлежан да поступа по информацији којом се врши узбуњивање, у складу са посебним законом који регулише одређену правну област. Тако, уколико се открива информација о сукобу интереса функционера, овлашћени орган је Агенција за спречавање против корупције. Уколико би се откривала информација о томе да ваш послодавац ангажује раднике без закључења икаквог уговора о радном ангажовању („рад на црно“), овлашћени орган је инспекција рада.

Поступак спољашњег узбуњивања започиње достављањем информације, као и доказа, ако је узбуњивач у њиховом поседу, овлашћеном органу. Ако се узбуњивање односи на лица радно ангажована у овлашћеном органу, узбуњивач ће се обратити руководиоцу тог органа, а ако се узбуњивање односи на руководиоца овлашћеног органа, узбуњивач ће се обратити руководиоцу непосредно надређеног органа. 

Овлашћени орган је дужан да поступи по информацији којом се врши спољашње узбуњивање у року од 15 дана од дана пријема информације. Овлашћени орган је дужан да, на захтев узбуњивача, пружи обавештења узбуњивачу о току и радњама предузетим у поступку, као и да омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку, у складу са законом. Овлашћени орган је дужан да обавести узбуњивача о исходу поступка спољашњег узбуњивања по његовом окончању, у складу са законом. 

Ако орган коме је достављена информација није надлежан за поступање у вези са узбуњивањем, он је дужан да проследи информацију надлежном органу у року од 15 дана од дана пријема и о томе истовремено обавести узбуњивача.

Ако узбуњивач није дао сагласност да се његов идентитет открије, овлашћени орган који је примио обавештење од узбуњивача, а није надлежан за поступање, дужан је да пре прослеђивања тог обавештења надлежном органу претходно затражи сагласност узбуњивача, ако законом није прописано другачије. 

Узбуњивање јавности је откривање информације средствима јавног информисања, путем интернета, на јавним скуповима или на други начин којим се обавештење може учинити доступним јавности. 

Јавност се може узбунити тек након претходног обраћања послодавцу или овлашћеном органу. Без претходног обавештавања послодавца или овлашћеног органа, јавност се може узбунити у случају непосредне опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, да би се спречила штета великих размера, односно ако постоји непосредна опасност од уништења доказа. Приликом узбуњивања јавности узбуњивач је дужан да поштује претпоставку невиности окривљеног, право на заштиту података о личности, као и да не угрожава вођење судског поступка.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач је дужан да се прво обрати послодавцу, а ако се информација односи на лице које је овлашћено да поступа по информацији, информација се подноси руководиоцу послодавца. Изузетно, у случају да се информација односи на руководиоца послодавца, информација се подноси овлашћеном органу. 

Узбуњивач се може обратити овлашћеном органу и у случају да послодавац није у року од 15 дана поступио по информацији у којој су садржани тајни подаци, односно ако није одговорио или није предузео одговарајуће мере из своје надлежности. 

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач који има обавезу чувања тајне не може узбунити јавност, већ се мора обратити послодавцу, а ако овај не реагује у року од 15 дана, онда овлашћеном органу.

Под тајним подацима сматрају се подаци који су у складу са прописима о тајности података претходно означени као тајни. Тајним податком се не сматра податак који је означен као тајна ради прикривања кривичног дела или прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања органа јавне власти. 

Предвиђено je да ће се новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казнити за прекршај послодавац – правно лице, новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара одговорно лице у правном лицу, државном органу, органу територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, док ће се новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара казнити предузетник ако:

1. узбуњивача не заштити од штетне радње или не предузме неопходне мере ради обустављања штетне радње и отклањања последица штетне радње, у оквиру својих овлашћења 
2. свим радно ангажованим лицима не достави писмено обавештење о правима из овог Закона 
3. не одреди лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем
4. у прописаном року не поступи по информацији 
5. у прописаном року не обавести узбуњивача о исходу поступка у складу са законом 6. узбуњивачу, на његов захтев, не пружи обавештења о току и радњама преузетим у поступку или ако не омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку у складу са законом.